SIGURNOST HRANE

Sigurnost hrane jedna je od sedam glavnih prijetnji ljudskoj sigurnosti. Na Svjetskom samitu o hrani 1996. iznjeta je slijedeća definicija sigurnosti hrane: Sigurnost hrane postoji kad svi ljudi u bilo koje doba imaju i fizički i ekonomski pristup dovoljnoj koli-čini sigurne i nutritivno vrijedne hrane koja zadovoljava njihove prehrambene potrebe koje pružaju zdrav i aktivan život. Povećanje sigurnosti hrane i sposobnost upravljanja sigurnošću hrane trebalo bi se promatrati kao napor koji je vidljiv javnosti i prerađi-vačkom sektoru, a ne kao pričanje priča o tome tko što radi,i obično se to pretvara  u suštini  na samohvalisanje. O tome tko šta ko radi ili ne radi  u oblasti sigurnosti hra-ne u Bosni i Hercegovini  želio bih podjeliti svoja zapažanja. Kada se institucionalno pristupa pitanjima sigurnosti hrane to se ne čine na pravi na-čin mada će oni kojima je to glavno zanimanje (core business) i za šta su na kraju pla-ćeni, reći će da rade po zakonu ili  kako će to već obra

Kultura sigurnosti hrane djeluje kao centar nauke o hrani,kultura organizacije i soci-jalna kognitivna nauka. Moramo razumjeti interakcije između tradicionalnih nauka o hrani, uključujući sigurnost hrane, i sociokulturnu nauku  kako bi se utvrdilo koja je kultura sigurnosti hrane   i kako se može mjeriti i poboljšavati. Iako svi govore o tome, kultura sigurnosti hrane relativno je novi koncept za prehrambenu industriju, a koris-no je pogledati kako utiče na razvoj sigurnosti osiguranja hrane u novijoj istoriji kako bismo razumjeli naš put u kulturu sigurnosti hrane i za-što je to danas toliko važno , U ovom članku razmotrit ćemo kako se razvilo razmišljanje o kulturi sigurnosti hrane i kako hrana ide zajedno u korak sa sociokulturnom naukom u pomaganju da pobolj-šamo efikasnost  sigurnosti hrane.   Put do kulture sigurnosti hrane Polazeći od sistema upravljanja sigurnošću hrane, a posebno HACCP-a, većina ljudi će vrlo dobro poznavati istoriju  HACCP-a kroz svemirski program s